The Fact About Misticno Hriscanstvo That No One Is Suggesting

The Fact About Misticno Hriscanstvo That No One Is Suggesting

Blog Article

U odnosu na antičku filozofiju, hrišćanska filozofija donosi brojne promene. Razlika u poimanju vremena dolazi do izražaja kod Avgustina Hiponskog (354-430 n. e.). Dok su Grci smatrali da se svet obnavlja u ciklusima sličnim smeni godišnjih doba, hrišćani očekuju nastupanje Carstva nebeskog, shvatajući istorijski proces linearno.

Mistik je osoba koja živi specifično kršćansko iskustvo i kod koje mistične milosti prate njezin duhovni život po svom intenzitetu i učestalosti. U širem značenju neki daju mistično obilježje svakomu intenzivnijemu teologalnomu iskustvu u životu vjere jer je riječ o susretu s Otajstvom (misterijem): sakramenti, riječ Božja… Na toj je liniji Rahnerova izjava: »Kršćanin sutrašnjice ili će biti mistik, tj. onaj koji je nešto iskusio, ili ne read more će više biti kršćanin.«

Hrišćani su od samog početka bili organizovani u jedinstvene hrišćanske zajednice eparhije - crkve.

Prema Hrišćanstvu, spasenje je sloboda od stare grešne prirode i sloboda da imamo pravi odnos sa Bogom. Dok smo nekada bili robovi grijeha, sada smo robovi Hrista (Rimljanima six:15-22). Sve dok vjerni žive na ovom svijetu u svojim grešnim tijelima, biće u stalnoj borbi sa grijehom.

Operater će sa Vama Professionalći proceduru kupovine i na Vaš e-mail poslati sliku popunjene uplatnice prema kojoj možete izvršiti uplatu ili predračun za knjige koje želite da kupite i poslati na Vašu e-mail adresu.

Koliko je to usko parče isušene nekad moćne reke jasno kazuje i to što smo gotovo mogli da se rukujemo s američkim turistima na izraelskoj strani, jer je granica po sredini.

U patrističkom razdoblju usvojeni su neki elementi stoičkoga (stožerne krjeposti) i neoplatonističkog morala (monaški asketizam), a u skolastičko doba neki etički stavovi iz aristotelizma. Katolička moralka temeljno evanđeosko načelo (ljubav prema Bogu i bližnjemu) dopunjuje naravnim moralnim zakonom i preciznim propisom.

Хришћани називају поруку Исуса Христа јеванђељем („добра вијест“) и тако се књиге гдје су записана Исусова проповиједања и живот, зову јеванђеља (четири јеванђеља у Новом завјету).

Umesto da se čvrsto drži liste „činiti – ne činiti,” cilj hrišćana je da neguju blizak odnos sa Bogom Ocem. Ovaj odnos je omogućen zbog onog što je uradio Isus Hrist i zbog službe Svetog Duha u životu hrišćana.

Danas je sačuvana samo trećina mozaika i deo koji prikazuje Jerusalim, Vitlejem i Jerihon, kao i reku Jordan i Mrtvo additional. U ovoj crkvi je i jedna od najstarijih ikona na svetu – Bogorodica Trojeručica.

Црква првих хришћана формирана је око апостола у Јерусалиму. Послије Духова (дан када је, по Исусовом предсказању, Свети Дух сишао на апостоле), они објављују вијести о Исусовом васкрсењу.

Hrišćanske opštine su se sve više širile i bogatile. Tada hrišćani menjaju svoje učenje i od svojih pristalica počinju da traže poslušnost i pokornost državnoj vlasti. Uskoro je nestalo i imovinske jednakosti među hrišćanima. Krajem drugog veka nove ere sve hrišćanske opštine ujedinile su se u jednu zajednicu čiji je poglavar postao rimski episkop, kasnije nazvan papa (grčki: pappas, latinski: papa - otac). Sedište pape je u Vatikanu. Tako je stvorena verska organizacija Hrišćanska crkva.

Naučnici su zahvaljujući arheološkim dokazima i samoj Bibliji lako uspeli da odrede ovu lokaciju kao „najverovatnije mesto krštenja Isusa” (deo je iscrtan i na mapi koja se pominje dalje u tekstu), a Unesko je 2015. lokalitet uvrstio na Listu svetske kulturne baštine.

Misticizam je i vjerska doktrina, koja tajanstveno iskustvo sjedinjenja s božanstvom pretpostavlja svakom racionalnom uvidu. Mistik je produhovljena osoba koja vlastitim naporom, kroz doživljaj neposredne božje prisutnosti, dolazi do spoznaje o postojanju Boga.

Report this page